Ljubav uvek može više od mržnje Redakciji lista „Kolubara”, „novinarima” Branku Vićentijeviću i Željku Krstiću Mića Janković, Vojislav Andrić

podnaslovi } Ljubav uvek može više od mržnje Naši saigrači, saradnici i valjevska sportska javnost Zato čudi komentar o nekakvoj navodnoj „kontroli” koju mi ostvarujemo u RK „Metalac”.

Naši saigrači, saradnici i valjevska sportska javnost

(pa i novinar Branko Vićentijević) dobro znaju sa kloliko smo borbenosti, požrtvovanja i korektnosti igrali za svoj klub i koliko puta smo, zajedno sa svojim saigračima, efektnim akcijama izmamljivali aplauze publike i u Valjevu i na strani. Znaju i sa koliko smo entuzijazma i ljubavi vodili „Metalac”, vaspitavajući, u duhu svog profesorskog zanimanja, čitavu armiju mladih ljudi da budu dobri sportisti, ali i korisni građani naše zemlje. Poznato je da smo, zajedno sa ljudima sličnog profila, to činili potpuno amaterski i u ne baš lakim uslovima (kamp na Gradcu, rad u Pivari, šatori na Divčibarama, pripreme u Babajiću, kampovi u Brežđu, Peckoj i Krupnju...) jer se rukomet u Valjevu nikada, pa ni danas, nije mogao ponositi baš nekom izuzetnom podrškom vlasti. Isto tako poznato je da u poslednjih desetak godina nije lako biti sportski radnik, pogotovo u klubu koji ima tako zdrav koncept, zasnovan na širokom obuhvatu mladih, tako ambiciozne planove poput „Metalca” i tako uspešnu ekipu koja je trenutno vodeća u drugoj ligi i u čijem igračkom sastavu nema ni jednog igrača izvan Valjeva.